Говорници

СЕРГЕЈ ЖЕЛЕЗЊАК

Сергеј Железњак је заменик секретара Генералног савета партије „Јединствена Русија“, депутат Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације и члан одбора Државне думе за међународне послове. Посланик у Државној Думи је од 2007. године, а претходно је радио као маркетиншки стручњак и био председник Националног удружења за спољно оглашавање и информисање, члан Комитета за оглашавање Привредне коморе Руске Федерације и члан Комисије за развој оглашавања при влади Москве. Завршио је Лењинградску Нахимовску војнопоморску академију, Кијевску високу војнопоморску политичку академију, а потом и студије на Универзитету ИМД у Лозани. Доктор је филозофије и магистар правних наука.

ВОЛФГАНГ ПЕТРИЧ

Волфганг Петрич је аустријски дипломата, који важи за врсног познаваоца прилика у Југоисточној Европи. Аутор је више књига посвећених политичким и безбедносним регионалним темама, као што су „Босна и Херцеговина: Од Дејтона до Европе“ и „Дуг пут до мира: Косово и међународна заједница“. Био је на функцији високог представника у БиХ и учествовао је у преговорима о Косову и Метохији у Рамбујеу и Паризу као главни преговарач Европске уније.

ДИМИТРИС ДРУЦАС

Димитрис Друцас је грчки политичар, бивши министар спољних послова и дугогодишњи европски парламентарац. Био је ангажован у бројним одборима и делегацијама Европског парламента, између осталих у делегацијама за односе са САД и односе са Ираном. Дипломирао је право на Универзитету у Бечу, након чега је био ангажован као предавач-асистент у бечком Истраживачком центру за европске послове. Био је и саветник министра спољних послова Аустрије.

САБОЛЧ ФАЗАКАШ

Саболч Фазакаш је мађарски политичар и финансијски стручњак. Тренутно је члан Европског финасијског суда. Био је на функцији министра индустрије, енергетике, трговине и туризма Мађарске. Обављао је функцију председавајућег ЦЕФТА, а као члан Европског парламента председавао је Одбором за буџетску контролу. Био је и известилац ЦЕФТА за Западни Балкан, Украјину и Турску. Дипломирао је на Универзитету економије у Будимпешти, где је докторирао и стекао звање почасног професора.

ВАЛЕРИЈ ИВАНОВ

Валериј Иванов је депутат у Државној Думи Федералне Скупштине Руске Федерације, где је био члан Одбора за буџет и порезе и члан Одбора за Правилник и организацију рада Државне Думе.

Носилац је великог броја државних одликовања и признања, између осталих Ордена Државне Думе „За заслуге у развоју парламентаризма“. Његова светост патријарх московски и све Русије Алексеј II одликовао га је Орденом Руске православне цркве Преподобног Сергија Радоњешког трећег степена и медаљом Руске православне цркве Светитеља Инокентија „За мисионарски рад“.

АНДРЕЈ КЛИМОВ

Сенатор Андреј Климов је заменик председавајућег Одбора за спољне послове Руског Сената. Био је дугогодишњи депутат Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације, где је, између осталог, био на челу Пододбора за политику регионалног развоја и међурегионалне послове, председник Пододбора за европску сарадњу и члан Одбора за међународне односе.

Климов је докторат економских наука добио на Московском институту за економска научна истраживања и аутор је више десетина научних радова, и носилац је бројних руских ордена и признања.

АЛИС ВАЈДЕЛ

Алис Вајдел је немачка политичарка, носилац листе странке Алтернатива за Немачку (АФД) на предстојећим општим изборима у тој земљи.

Дипломирала је економију на немачком Универзитету Бајројт, након чега је и докторирала.

Изградила је интернационалну каријеру радећи у великим инвестиционим компанијама.

БЕРНХАРД ВРАБЕЦ

Бернхард Врабец је угледни аустријски дипломата, тренутно дипломатски саветник федералног канцелара Аустрије.

Био је амбасадор у Португалу, Зелонортским Острвима, Индији, Бангладешу, Бутану, Малдивима, Непалу и Шри Ланки, а службовао је при мисијама Аустрије у Уједињеним нацијама и Комисији за безбедност и сарадњу у Европи (ЦСЦЕ).

СВЕТЛАНА ЖУРОВА

Светлана Журова је прва заменица председника Комитета за међународне послове Државне Думе Федералне Скупштине Руске Федерације. Дугогодишња је посланица странке Јединствена Русија у Државној Думи, где је обављала многе високе функције. Одликована је Орденом Части. Поседује захвалницу председника Руске Федерације за активно учествовање у раду на добијању права на одржавање 22. Олимпијских зимских игара и 11. Параолимпијских зимских игара у Сочију 2014. године, као и захвалницу Председника Руске Федерације за активно учествовање у изборној кампањи за место Председника Руске Федерације. Од 1988. до 2006. године била је члан репрезентације Русије у брзом клизању и добитница је бројних медаља на међународним такмичењима, укључујући олимпијско злато.

ОЛГА ЗИНОВЈЕВА

Олга Мироновна Зиновјева је супруга великог руског филозофа и књижевника Александра Зиновјева, и шефица је Међународног научно-едукативног центра „А.А.Зиновјев“, при Московском државном универзитету. Председница је организације Друштво „Немачка – Русија“. Професионална и друштвена делатност Олге Зиновјеве усмерена је на јачање позитивног имиџа и репутације Русије преко многобројних представништава и огранака центра „А.А. Зиновјев“, учешћем на међународним конференцијама Унеска, Културно-пословном форуму „Дијалог Исток-Запад“, наступањима са предавањима на позив Међународног медијског клуба, на изложбама, округлим столовима, презентацијама и међународним конференцијама. Објавила је велики број аналитичких чланака у руској и страној штами, и чест је саговорник најутицајнијих руских медија о унутрашњополитичким и спољнополитичким темама.

БОЈАН БРКИЋ

Бојан Бркић је заменик главног и одговорног уредника информативног програма и уредник спољнополитичке редакције Радио-телевизије Србије.

Добитник је новинарских признања за прилоге о спољнополитичким темама.

Претходно је радио као спољнополитички новинар и уредник на телевизијама „Политика“ и „БК“, као и у недељнику „Европљанин“

ЉУБИНКА МИЛИНЧИЋ

Љубинка Милинчић је публициста, новинар и преводилац, тренутно главна уредница српске редакције Спутњика. Била је дугогодишња дописница Радио-телевизије Србије, листа „Политика“ и недељника НИН из Москве. Превела је више од 40 књига са руског језика, а аутор је неколико књига инспирисаних Русијом, као што су „Последњи Романови“ и „Феномен Путин - Човек који је створио сам себе“.

КРИСТИЈАН ВЕРШИЦ

Кристијан Вершиц је дописник аустријске телевизије ОРФ за Балкан и Украјину и коментатор најутицајнијих аустријских штампаних медија. Аутор је књига „На ватреној линији - Балкан између Брисела и Београда“, „Жариште Балкан - Крвава прошлост, неизвесна будућност“ и „Жариште Украјина – Разговори о подељеној земљи“. Добитник је више новинарских награда у Аустрији, између осталих признања „Новинар године“ за извештавање из Украјине.

ЈАКША ШЋЕКИЋ

Јакша Шћекић је новинар, тренутно запослен на месту продуцента агенције Ројтерс у Београду. Био је на челу источноевропског бироа телевизије „Скај њуз“, за коју је, измеђуосталог, извештаво о паду комунистичког режима у Румунији, ратним сукобима на Балкану и у Ираку. Данас је и угледни блогер и политички аналитичар.